Године 1897, Томсон је показао да су катодни зраци састављени од раније непознатих негативно наелектрисаних честица (сада званих електрони), за које је израчунао да морају имати тела много мања од атома и веома велики однос наелектрисања и масе. Томсон је такође заслужан за проналажење првих доказа за изотопе стабилног (нерадиоактивног) елемента 1913. године, као део његовог истраживања састава каналних зрака (позитивних јона). Његови експерименти за одређивање природе позитивно наелектрисаних честица, са Френсисом Вилијамом Астоном, били су прва употреба масене спектрометрије и довели до развоја масеног спектрографа.
Томсон је 1906. године добио Нобелову награду за физику за свој рад на провођењу електрицитета у гасовима. Томсон је такође био учитељ, и неколико његових ученика је такође добило Нобелове награде.
Биографија
Рођен је у Манчестеру, а школовао се на Овенсовом колеџу у Манчестеру и на Тринити колеџу у Кембриџу. Од 1905. до 1918. године био је предавач у Краљевском институту. Томсон је открио електрон 1897-98. године и првобитно га названо „атом електрицитета”, а тиме је постао први истраживач који се бавио физиком елементарних честица.Нобелову награду за физику добио је 1906. године за теоријска и експериментална истраживања провођења електрицитета кроз гасове. Главне истраживачке заслуге су му откриће електрона, изотопа и масеног спектрометра.
Томсон је добио Ноблеову награду за физику за то што је показао да је електрон субатомска честица. Много година касније његов син Џорџ Паџет Томсон добио је исту награду након што је показао да се електрон понаша као талас.
Каријера и истраживање
Преглед
Дана 22. децембра 1884. Томсон је именован за Кевендишовог професора физике на Универзитету у Кембриџу. Именовање је изазвало прилично изненађење, с обзиром да су кандидати као што су Озборн Рејнолдс или Ричард Глејзбрук били старији и искуснији у лабораторијском раду. Томсон је био познат по свом раду као математичар, где је препознат као изузетан таленат.
Он је добио Нобелову награду 1906. године, „као признање за велике заслуге његових теоријских и експерименталних истраживања о провођењу електрицитета гасовима“. Он је проглашен витезом 1908. и именован за Орден заслуга 1912. Године 1914. одржао је предавање Романс у Оксфорду на тему „Атомска теорија“. Године 1918. постао је магистар Тринити колеџа у Кембриџу, где је остао до своје смрти. Џозеф Џон Томсон је умро 30. августа 1940; његов пепео почива у Вестминстерској опатији, близу гробова сер Исака Њутна и његовог бившег ученика Ернеста Радерфорда.
^„J.J. Thomson - Biographical”. The Nobel Prize in Physics 1906. The Nobel Foundation. Приступљено 11. 2. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Sengupta, Sudipto (6. 4. 2015). „Extraordinary Professor: JJ Thomson and his Nobel Prize Factory”. Probashi. Durga Puja & Cultural Association (India). Приступљено 7. 8. 2022. „His Nobel Laureate students include Rutherford, Aston, Wilson, Bragg, Barkla, Richardson, and Appleton”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^pixeltocode.uk, PixelToCode. „Sir Joseph John Thomson”. Westminster Abbey (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-30.
^„Charles Glover Barkla - Biographical”. The Nobel Prize. Nobel Lectures, Physics 1901-1921, Elsevier Publishing Company. 1967. Приступљено 11. 10. 2022. „he worked under J.J. Thomson at the Cavendish Laboratory in Cambridge.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Niels Bohr - Biographical”. The Nobel Prize. Nobel Lectures, Physics 1922-1941, Elsevier Publishing Company, Amsterdam. 1965. Приступљено 18. 10. 2022. „he made a stay at Cambridge, where he profited by following the experimental work going on in the Cavendish Laboratory under Sir J.J. Thomson’s guidance”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Max Born- Biographical”. The Nobel Prize. Nobel Lectures, Physics 1942-1962, Elsevier Publishing Company. 1964. Приступљено 11. 10. 2022. „Born next went to Cambridge for a short time, to study under Larmor and J.J. Thomson.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Sir Owen Willans Richardson, British physicist”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 18. 10. 2022. „Richardson, a graduate (1900) of Trinity College, Cambridge, and a student of J.J. Thomson at the Cavendish Laboratory”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Francis W. Aston - Biographical”. The Nobel Prize. Nobel Lectures, Physics 1922-1941, Elsevier Publishing Company. 1966. Приступљено 13. 10. 2022. „At the end of 1909 he accepted the invitation of Sir J.J.Thomson to work as his assistant at the Cavendish Laboratory”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Ernest Rutherford – Biography”. NobelPrize.org. Приступљено 6. 8. 2013. „as a research student at the Cavendish Laboratory under J.J. Thomson.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„George Paget Thomson Biographical”. The Nobel Prize. Приступљено 8. 6. 2022. „he carried out experiments on the behaviour of electrons ... which showed that electrons behave as waves ...”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Литература
Dahl, Per F., "Flash of the Cathode Rays: A History of J.J. Thomson's Electron". Institute of Physics Publishing. June. 1997. ISBN978-0-7503-0453-5.
"On the Structure of the Atom": an Investigation of the Stability and Periods of Oscillation of a number of Corpuscles arranged at equal intervals around the Circumference of a Circle; with Application of the Results to the Theory of Atomic Structure" — J.J. Thomson's 1904 paper proposing the plum pudding model.
1883. A Treatise on the Motion of Vortex Rings: An essay to which the Adams Prize was adjudged in 1882, in the University of Cambridge. London: Macmillan and Co., pp. 146. Recent reprint: ISBN0-543-95696-2.
1888. Applications of Dynamics to Physics and Chemistry. London: Macmillan and Co., pp. 326. Recent reprint: ISBN1-4021-8397-6.
1893. Notes on recent researches in electricity and magnetism: intended as a sequel to Professor Clerk-Maxwell's 'Treatise on Electricity and Magnetism'. Oxford University Press, pp.xvi and 578. 1991, Cornell University Monograph: ISBN1-4297-4053-1.
1921 (1895). Elements Of The Mathematical Theory Of Electricity And Magnetism. London: Macmillan and Co. Scan of 1895 edition.
J.J. Thomson (1897), Cathode rays, Philosophical Magazine, 44, 293—The classic measurement of the electron mass and charge
J.J. Thomson (1912), "Further experiments on positive rays" Philosophical Magazine, 24, 209–253—first announcement of the two neon parabolae
J.J. Thomson (1923), The Electron in Chemistry: Being Five Lectures Delivered at the Franklin Institute, Philadelphia.
Thomson, Sir J. J. (1936), Recollections and Reflections, London: G. Bell & Sons, Ltd. Republished as digital edition, Cambridge: University Press, 2011 (Cambridge Library Collection series).
Thomson, George Paget. (1964) J.J. Thomson: Discoverer of the Electron. Great Britain: Thomas Nelson & Sons, Ltd.
Davis, Eward Arthur & Falconer, Isobel (1997), J.J. Thomson and the Discovery of the Electron. ISBN978-0-7484-0696-8
Falconer, Isobel (1988) "J.J. Thomson's Work on Positive Rays, 1906–1914" Historical Studies in the Physical and Biological Sciences 18(2) 265–310
Falconer, Isobel (2001) "Corpuscles to Electrons" in J Buchwald and A Warwick (eds) Histories of the Electron, Cambridge, Mass: MIT Press, pp. 77–100.
Downard, Kevin M. (2009). „J. J. Thomson goes to America”. Journal of the American Society for Mass Spectrometry. 20 (11): 1964—1973. PMID19734055. doi:10.1016/j.jasms.2009.07.008.