Фортран

Фортран
Таърихи таъсис 1957
Логотип
Кори истеҳсолӣ GNU Fortran, FORMAC, SLIP ва Ratfor
Нашр(ҳо) ё тарҷума(ҳо) Fortran 2018
Пазируфтаи асари Speedcoding
Парадигми барноманависӣ structured programming, барноманависии шайъгаро, procedural programming, generic programming, imperative programming ва array programming
Тавсеъадиҳанда IBM ва John Backus
Тарроҳ John Backus
Махзани коди манбаи репозиторӣ github.com/fortran-lang
Вебгоҳи расмӣ fortran-lang.org(англ.)
Тавзеҳот дар сомонаи tapor.ca/tools/484(англ.)
marketplace.sshopencloud.eu/…(англ.)
Иҷозатнома MIT License
Ҳаққи таксир copyrighted
Typing discipline manifest typing, static typing ва strong typing
Пешванди парванда .f, .for ё .f90
 Парвандаҳо дар Викианбор

Фортран (англ. Fortran) — аввалин забони барноманависии сатҳи боло мебошад, ки татбиқи амалӣ гирифта, тарҷумон дорад ва рушди минбаъдаро аз сар гузаронидааст . Дар байни солҳои 1954 ва 1957 аз ҷониби як гурӯҳи барноманависони таҳти роҳбарии Ҷон Бэксус дар IBM сохта шудааст. Номи Фортран кӯтоҳ карда шуда барои FOR mula TRAN slator (тарҷумони формула) аст. Фортран асосан барои ҳисоббарории илмӣ ва муҳандисӣ васеъ истифода мешавад. Яке аз бартариҳои Фортрани муосир ин шумораи зиёди барномаҳо ва китобхонаҳои зербарномаҳои дар он навишташуда мебошад .

Таҳаввулоти стандартҳои забон

Фортран — забони дурушт (сахт) стандартишуда, бинобар ин он ба осонӣ ба платформаҳои гуногун интиқол дода мешавад.

Эзоҳ

  1. 1.0 1.1 History of FORTRAN I, II, and IIIJournal of the ACM, 1981.
  2. В.Э. Карпов. КЛАССИЧЕСКАЯ ТЕОРИЯ КОМПИЛЯТОРОВ. — Учебное пособие. 2-е изд.. — Москва, 2011. — 91 с. — ISBN 5–230–16344–5.
  3. Язык Планкалкюль, претендующий на пальму первенства, был изобретён ещё в 1945 году, но не был реализован вплоть до 2000 года.
  4. Словарь иностранных слов. — М.: «Русский язык», 1989. — 624 с. ISBN 5-200-00408-8

Адабиёт

Пайвандҳо